Ti si meni sve

Autori pod parolom "Svi za sve",u duhu vegan pravoslavlja, odgovaraju na temu Laguninog konkursa i pišu pesme inspirisane knjigom "Ti si meni sve" Vesne Dedić i Milojević.

• 
  
• Miloš Cvetković:
   ti si meni sve
  sve rotkvice i tikvice
  sva cvekla i brokoli
  sav grašak i grah
  paprika stucana u prah

  
  
• Andrej Bjelaković:
   Ti si meni sve
  Lepe dinje dve
  Pojeo bih rado sada
  Tvoju breskvu punu slada
  
  -.-
• 
  

  Boris Petrović:
   daj mi duso brskve dve
  rakije od maline
  i dedine klekovace
  da sklekove radim jace
  da docekam da se vratis
  iz sigurne kuce dodjes
  pa da ti pod pendzer stanem
  i na uvo nezno sapnem
  ti si meni sve
  ti mi dajes
  i bez tebe duse
  mene nema ne

  
  
• 
  
  Milena Ilić:
   Od breskve do ribizle putića su dva
  Na izvoru slasti oblivam se sva
  Od naših dana u frizu ostade posna salama
  A ja sama
  Jer ti si meni sve, bez tebe nema mene ne

  
  
• Ivan Velisavljević:
   ti si meni svežeg luka suza
  tvoja kosa komiš kukuruza

  
  
• 
  

  Milena Ilić:
   U početku beše reč
  Koja me ubi
  Gledala tvog boksa meč
  Vilica s patosom ti s ljubi
  Zbog kompota od vrelih šljiva
  Puši se cela njiva
  A ja te čekam, dragi
  Nožni prsti su mi nagi
  Kecelja me malo žulja
  Sarma se u loncu ljulja
  Ti si meni (dušo) sve
  Dođi na vegan pihtije

  
  

  
  

  Boris Petrović:
   Kada lutas po tudjim poljima
  Svices medju glavicama kupusa
  Nag i vecito ljut nespokojan
  Jesenjim suncem okupan
  Dalek
  Zadimljen od rose i drhtave zemlje
  Kada pitas se gde ti je put
  Od dedine sljive nacisto otkinut
  I dzibre zbog venca pune detrdzenta 
  Jedononkog bosanca i samoga kavgadzije
  Podozrevas da voce nije ti dosta
  I zabranjena zelja rujno ti svice
  Mlado i gresno ti telo ispunjava
  Vegan moje pihtije uz svece
  I tecino vino
  Podozrevam dosta biti nece
  Mesa ces pozeleti oduvek plasim se 
  Zaboravices 
  Nas iskreni zavet
  Zaboravices
  Da ti si meni sve
  Ali jedno ne
  I sve sto mi dajes 
  Bice nezeljeno 
  Ne.
• 
  



Vladimir Bjelajac:

 Volim biti pored tebe
Kad se družiš sa sestre dve
Mnogo te ljubim
Ma ti si meni sve.
.....
.........
...............
Al' nisu ni tvoje sestre loše
Da se ne lažemo.










Milena Ilić:
 Časne mrsne sestre
Prsa im se prse
Usne im se mrse
Srpsko a naše
Da ne kažem vaše
Od Muje do Staše
Gde koza-vegan krov nam paše
Hleb naš nasušni daj nam sutra
Jer kačamak se jede ovog jutra
Mile(na) gospodar prostora zovite me sada
Na meniju uvek posna safalada
Ti si meni sve
I sama sam to sebi bre




• Vladimir Bjelajac:
   Ali ja pojma nemam šta je krov od vegan-koze
  Je l' to ono kad prefarbaš crep u roze
  I pusti hleb i kačamak no pomeni sarmu
  Pre neki dan sam otiš'o na farmu
  Ukiselio kupus i smotao lepo
  U mešano meso, ma umalo sam krep'o
  Menjao bih te samo za sarmu-dve-tri
  Ti si meni sve, zapevajmo svi!
  
  
  Miloš Cvetković:
   vegan-koza krov je popasla
  nova trava nije porasla
  sarma je na šporetu zagorela
  vatra je do krova dogorela
  vegan-koza sa krova je skočila
  drugi krov ona je pronašla
  kuća moja skroz je izgorela
  u pepeo se sa sarmom pretvorila
  ti si sada meni bukvalno sve
  (dok ne naplatim osiguranje)

  
  
• 
  

  Milena Ilić:
   Vratimo se u normalu
  Stih smestimo u horizontalu
  Dok je ritma biće i rime
  Obgrlimo je u to ime
  Pa da pojemo veganski čisto
  "De si cveklo, tru komunisto?"
  Ružičaste snove sanjam
  Dok po loncu peršun ganjam
  Ti si meni sve
  Od uvijene sarmice
  Do sveže tikvice
  Deminutiva nikad dosta
  Dok je nas biće i posta

  
  
  
  

  
  

  
  

  • Vladimir Bjelajac:
     E jebiga prebrza si
    Na koncu mi misao visi
    I pojma nemam kako da ti kažem
    Pojma nemam kako da ti slažem
    Iskreno, nadam se da ćemo prijatelji ostati
    Ako kažem, ako slažem ti:
    Ja. Ne. Volim. Cveklu.
    Ali ti si meni sve.

    
    
  • 
    

    Vladimir Bjelajac: Ovo je glupo zar ne?

    
    
  • 
    

    Vladimir Bjelajac: Mislim, ovo je bio nastavak rime!!!!! :)

    
    

    
    

    Milena Ilić:
     Glupost za vegane ne postoji 
    U ostale grehe ona se ne broji
    Ne ubij bližnju svinju
    naš je moto čisti
    Na grilovanoj pilećoj bisti
    Mi pevamo opelo
    A za nama Šekspirov Otelo
    obukao kraljevo novo odelo
    Skroz od eko-kože
    Golje od toga ne može
    Komparativ mi de diraj
    Uz njega slatki eminutiv sviraj
    Jer ti si meni sve
    Čak i kada nema te

    
    

    
    

    
    

    
    

    
    

    
    

    
    

    • Miloš Cvetković:
       veganku ovu ko će shvatiti
      i dok rime niže je pratiti
      evo, već na trećem stihu sam stao
      otišao po jabuku, pa je i oprao
      sada gledam crva a gleda i on mene
      namiguje mi gad iz jabuke crvene
      grizem, prsne sok i s njim malo krvi
      i već istog časa krivica me smrvi
      jer nikad pravi vegan od mene
      ali ipak
      ti si meni sve

      
      
    • 
      

      Andrej Bjelaković:
      zuri netremice u užasu, zjapeće mu čeljusti samo nektarina krasi:

      
      

      
      

      Vladimir Bjelajac:
       Pih, kakve grehe može imati vegan

      • Ma čisti puritanci, to zna i običan deran
        A šta je sa dalekim svinjama
        Šta je sa onima far far avej
        Šta je sa slatkim dinjama
        Što pojedoše svinje k'o milki vej
        Kakav ćeš ti onda biti vegan
        Ako dinja nema, bićeš džaner, narkoman
        Jer dinje su tvoja hrana i tvoja mana sa neba
        Da, to je upravo ono što tebi treba
        Uostalom, dinje su slatke baš kao i ti
        Ako ih ne pojedeš, gladna ćeš ostati!

        
        
      • 
        
        

        Vladimir Bjelajac:
         I stoga, hajde priznaj, kaži
        Zar nije bolje jesti svinje, malo slaži
        Jer one će pojesti sve dinje na svetu
        Nećeš moći jesti slatko od dinja u krevetu
        Mani se ćorava posla i nareži slanine
        Veruj mi na reč, moći ćeš pomerati planine
        Bićeš jaka i naočita više nego sad
        Moći ćeš bez problema sići dole u grad
        Mlatnuti svoga muškarca toljagom po glavi
        Sve i jedan od njih to voli, ma on se samo pravi
        Odvešćeš ga kući i živećete sretno
        Reći će ti da si njemu sve, biće vam berićetno!

post bozicna depresija

trazis me,
a ne znas
da me  neces naci
ma kako to cinio
nije kako valja.

gledas cas u nebo, cas u plitku raku
prirode bezdane, beskrajne ravnice
onda u sam sebe
pa u bliznjeg svog.

zagledas s'u mamu.
zapiljis u tatu.
pomislis 'a sestra ?'
ili musav brat.

i znas da me nema
ni u jednom danu
da u tvome camu
potpuno si sam.

ooo da. si sam. zanavek,
k'o hrast
sto nece ga oluje
niti munje malj.
nego stoji negde,
zakrzljao sasvim,
krakat, kvrgav, smesan,
izgubljen i mlad.

nego ! slusaj vamo
propustas poentu.

mislis ili trazis
zapeo da shvatis
a shvatanja nema !
je pravoslavlja car

nosis me u dusi,
nosis me u srcu
plemenitoj misli
plamenoj molitvi
sve je to nema smisla
jer sujetan s'i tast.

dusa srce, mis'o, supa ili trenje,
duh, mizera, vecnost,
silna hosana !
harmonije neba,
luminozne skale
gluposti su sine jer si
sujetan i tast.

da kazem ti : momak !
stani, gledaj vamo,
tj slusaj sad,
u vocu je tvoj spas;
kelerabe jedi, cvekle samo kuvaj
mesto crkve, sume, kamenoloma,
na pijaci me trazi, u polju uberi
na noz ti natakni svoga svespasitelja

u stomaku ja sam, hleb ti, ili vino;
vegan tvoj sam jedini, silni mesija ;
na pijaci
na trgu,
na drvetu smokve,
sto od onda cveta i preporadja ;

iako na zemlji, ispao sa tezge,
zgazen polu pr'so, gnjecav paradajz;
to moje je srce, pelikana krvca,
il pingvina bese ? strast, grudobolja.

Kupusov rodoslov

U početku beše kupus,
I kupus beše u Boga,
I kupus beše u bašti.
I bi dobro.
I kupus rodi kelj i kelerabu,
i kelj rodi prokelj,
a keleraba procveta.
I vide Bog da je dobro.
I dade cvetu ime brokoli,
Za vjeke vjekov,
Da štiti ljude od zala
I od slobodnih radikala.


- Vanja

Povratak cvekle

Jer pobesnim katkad, iako veganski pravedna
pravoslavno skrušena, pokorna domaćica
Zapene se oči, pesti pobele i utrnu
od obesti se zakuvam načisto, nesretna
Zaželim se krvi napiti kakvom živom stvoru
Dok izdiše na rukama, grešna ja a bezgrešna
Jer probudi se kakav sotona iskonski
od onog sejtana prokletog sasvim sigurno
I zudi za kakvom poganom nasladom
što krvlju bi da obelezi moje čedno telo
Od muške ruke i pogleda brižljivo čuvano
u belu haljinu sasvim skladno sakriveno

Tada cveklo puna gvožđa, bez glutena,
spasiteljice, milosnice, pravednice, majčice
pravoslavna suzice, veganu naj drugarice
u tvojim grudima svoje vrele zube hladim
kuvana il sirova, ma kakva da si,
Iz duboke šerpe bez razmišljanja te vadim
Jer slatka si kao ispovest i klecanje na kukuruzu
ili staklu o prazniku i crvenom slovu
I sa tobom uvek znam tačno šta da radim
Jer sa tobom nema greha, nema sumnje,
jer znam najzad da moja zastava
umesto od krvi proletera
vije se crvena od beta karotena.

- Boris Petrović

Za krst casni i slobodu plavu

Dok lutam medju krstovima ove sive gline
gusta suma reci se vije oko mene,
ubrzane zelje svijaju mi zile
i mislim, sargarepa, prava i zelena
plemenita, velika je; drhtim od miline.

E ! onda snazno granje pocinje da redi
celavi, sto kaze, sive zemlje teme
i pucaju i gore od drveta krstovi
da naloze vatru, da prokljuca kazan
u kome se krcka, zlatnog krsta seme.

da zasadimo ga u kakav raspad od raskrsnice
putem kuda vise niko ne prolazi
ispred grada u koji niko ne ide
u suplji krov crkve, gde se niko ne moli ;
osim o prilici kakve u narodu vidjene feste
kada preko rupa bacamo cirade
presvucenom popu vise ne vucemo brade
no ga treznog pustamo da glasno besedi.

i klanjamo se istom, kao zlatnom teletu
(o, da)
dok spasiteljev izaslanik se rogusi
svijene mocne obrve mracne
usamljen na povesnoj planini
zauzet kakvim bitnijim stvarima svakako,
u raspravi sa znamo-vec-kime
o smislu i poretku okvira naseg postojanja
o grehu koji tek treba da se pocini, pa iskupi
i kako i zasto sve to mora bas tako
a ne nekako drugacije
ili tome slicno
a zapravo se verovatno usput pita
je li uopste normalan
ili je sve umislio
i kako ce mu ljudi uopste verovati
kad im sve to isprica, aman.

dok za to vreme,
zaboravljamo, gresni
da zlato je kao pohlepa vecno
a drvo i sargarepa su pravi krstovi
jer venu i viju i umiru sa nama
u muci i starosti i zivota manjku
dok zlato je kao sujeta vecno
i slava, nasa ne treba da bude zlatna
vec plava, kao patlidzan, ili keleraba,
kad se na pravi nacin skuva
jer zlato je kao obest i zudnja vecno
a drvo se susi i propada, trune, sa nama u prah
a dok to bude daje nam sve, od svega cuva
nas, i sve nase, pravi spasitelj.

zato spalicemo zlato, pojesti svo kamenje
sazidati opet od drveta crkve
suzama panjeve zaliti, mladice nove
spaljeno zlato duboko sahraniti
nazad u okrilje povredjene zemlje
i nositi svoje krstove u sebi
vecne u njihovoj nistavnosti.

Sojina tužbalica

Zar ja, ovako mlada
da budem pastir čitavog stada?
Da menjam oblike
a da me Ovidije ne pomene?
Ja sam sve što ste želeli da budem
Od mene pravite mleko, tofu, sarme i karme.
Dokle će se moje ime koristiti uzalud?
Kad sam izgubila sve svoje draži
U vašoj ambalaži.
Zapamtite, bozi i vegani dragi,
ja nisam viršla, sir, ili musaka,
Ja sam Soja, mlada i vrla djeva
Koja se kuva slično pasulju.

Za lonac, ne za tiganj, ja sam stvorena!

Kuvajte me nežno, blago,
i ne pravite od mene čudo svako.

Avaj meni jadna ja!

Osušite me i grickajte,
biće mi draže
nego što me mrtvu mešate s krompirom
i đumbirom.

Ja sam ja, mlada i individualna.
Koštam svega 120 dinara po kilogramu.
Ne dajte da vas prevare cene
viršli koje su pravljene od mene.

- Milena Ilić

Utekla cvekla

Cvekla je utekla
i našla se na mojoj glavi
sad žvaćem svoju kosu
čitajući očenaš

Cveklo /na glavi/
mesto lovora našeg
koji za pasulj staše i iz
lonca nam maše
Gvozdena cveklo
Crvena od posne krvi
Žvaćem te k'o poslednje
Zrno nadahnuća
Budi tu gde si
Crvena kao što jesi

/Žuta kao što nikada biti nećeš/

- Milena Ilić