Jer pobesnim katkad, iako veganski pravedna
pravoslavno skrušena, pokorna domaćica
Zapene se oči, pesti pobele i utrnu
od obesti se zakuvam načisto, nesretna
Zaželim se krvi napiti kakvom živom stvoru
Dok izdiše na rukama, grešna ja a bezgrešna
Jer probudi se kakav sotona iskonski
od onog sejtana prokletog sasvim sigurno
I zudi za kakvom poganom nasladom
što krvlju bi da obelezi moje čedno telo
Od muške ruke i pogleda brižljivo čuvano
u belu haljinu sasvim skladno sakriveno
Tada cveklo puna gvožđa, bez glutena,
spasiteljice, milosnice, pravednice, majčice
pravoslavna suzice, veganu naj drugarice
u tvojim grudima svoje vrele zube hladim
kuvana il sirova, ma kakva da si,
Iz duboke šerpe bez razmišljanja te vadim
Jer slatka si kao ispovest i klecanje na kukuruzu
ili staklu o prazniku i crvenom slovu
I sa tobom uvek znam tačno šta da radim
Jer sa tobom nema greha, nema sumnje,
jer znam najzad da moja zastava
umesto od krvi proletera
vije se crvena od beta karotena.
- Boris Petrović
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire